Drugi nazivi: Timijan livadski, majkina dušica, popovac, materka, tamjanika, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka.
Latinski naziv: Thymus serpyllum

Osim ovog svima poznatog imena u narodu Majčina dušica koriste se i: Babja dušica, dušica, vušica, vrisak, divlji bosiljak, tamjanika, materinka, papric, bukovica, pepriš, poponak, čabrac…

Legende govore da je majčina dušica dobila ime po Bogorodici koja se na njoj odmarala za vreme bega u Egipat. Reč thymos – hrabrost, snaga. U Karlovim Kapitularima zabeleženo je da se naređuje gajenje majčine dušice, a Egipćani je koriste za balzamovanje i pranje mrtvaca. Plinije Sekund opisuje majčinu dušicu kao važan sastojak terijaka, tj. univerzalnog leka po recepturi sirijskog kralja Antioha III Velikog, koji je živeo oko 200 g pre n.e. Raste u Srbiji, Grčkoj, Severnoj Africi, Malti, na Novom Zelandu.

Raste kao mali niski polegli-puzeći grmić sa brojnim izdancima i vrežama. Grančice su uspravne, prilegnute ili se uzdižu, visine 10-30 cm. Polegnuta puzava stabljika je okrugla ili četvorougaona. Listovi su nasuprotni i unakrsni, sitni, svega oko 0,5-1,5 cm, dugi, po rubovima celi, goli ili obrasli dlačicama. Dosta variraju u obliku, a najčešće su okruglasto-jajasti ili lacetasti. Sitni svetloružičasti cvetovi stoje u zbijenim okruglastim cvastima na vrhovima ogranaka. Biljka ima, naročito u vreme cvetanja, prijatan, aromatičan miris i ukus.

Raste po suvim i sunčanim mestima, na livadama, pašnjacima i na kamenjaru, uz ivice šuma i puteva, na suvim obroncima degradiranih šuma, obično u velikom broju, tako da gusto prekriva široke povrišne zemljišta. U našoj je zemlji veoma rasprostranjena. Poznat je veliki broj samostalnih oblika ove aromatične biljke, no narod ih ne razlikuje i sve ih naziva zajednikim imenom. Botanički naziv Thymus serpyllum zapravo je skupno ime za različite obike i vrste, koje mogu biti vrlo promenljive, a međusobno su povezane novo stvorenim i prelaznim oblicima.

Kao i kod većine drugih usnatica, upotreba biljke zasnovana je na prisustvu eteričnih ulja. Osušena biljka sadrži oko 0,6% eteričnog ulja, koje se sastoji pretežno iz cineola. Najvažniji sastsojak ulja, timol, zastupljen je u manjoj količini. Eterično ulje (fenoli – timol, karvakrol), flavonoidi, organske kiseline, tanini, saponini. Majkina dušica sadrži 44,0% ugljienih hidrata, 24,3% celuloze, 13,2% ukupnog pepela, 6,8% proteina, 4,6% lipida i dr. Sadrži 0,5 (divlja) do 2,5% (kulivisana) eteričnog ulja. U eteričnom ulju majčine dušice količinski dominantna komponenta je α-pinen (36,4%), a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34,8%), 1,8-cineole (do 30,3%), α-kadinol (do 28,6%), kariofilenoksid (do 27,2%) i borneol (do 27,1%).

Majčina dušica sa pravom nosi najsvetije ime, koje govori da je to biljka za žene. Skoro na svim jezicima nosi ime majčina dušica. Stari Rimljavi su verovali da ova aromatična biljka svojim mirisom rasteruje zmije, škorpione i druge otrovne životinje. U našem narodu je ova biljka omiljen, a upotreba u narodnoj medicini nezamenljiva.

Lekoviti sastojci nalaze se isključivo u listu i cvetu Majčine dušice a ima svojstva analgetika, antireumatika, antiseptika, antispazmolitika, antitoksika, antivirala, baktericida, karminativa, diaforetika, diuretika, ekspektoransa, fungicidala, rubefacienta, stimulanta, tonika. Ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Majčina dušica je jak antiseptik za unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe. Biljka daje snagu koja stimulira psihičke i fizičke funkcije, a deluje kod oboljenja kao što su: razne neuroze (kupke od majčine dušice jačaju živce i mišiće); depresije, neurastenije, alkoholizam – za njih je majčina dušica pravi lek. U narodnoj medicini preporučuje se u lečenju alkoholizma jer posle pijenja čaja osoba koja pije gubi volju za daljim uživanjem alkohola.
Kod plućnih oboljenja kao što su astma, bronhitis, emfizem, tuberkuloza uzima se čaj ili sirup od majčine dušice jer deluje višenamenski: kao ekspektorant (rastvara sluz, katar) koji olakšava iskašljavanje, kao antiseptik koji umiruje jak kašalj te kao antiseptik koji sprečava širenje infekcije tj. deluje protivupalno.

Biljka u svežem i osušenom stanju može služiti kao začin različitim jelima. Koristi se u prehrambenoj industriji i u proizvodnji pića (likeri), a vrlo često i u kulinarstvu za pripremu jela od divljači i živinskog mesa dinstanog u vinu, za pripremu marinada, sosova, marmelade, kobasica, pašteta, pripremi ribe, salata, umaka, čorbi, supi, svežeg sira, salata.
Smatra se da ovaj začin neutralizuje jako masna jela. Najviše se upotrebljava u italijanskoj kuhinji. Zbog jake aromatičnosti troši se u malim količinama. Nadzemni deo biljke može u toku cele godine služiti za prirpemanje aromatičnih čajeva i napitaka. U biljci ima 40-50 mg% vitamina C.