(tekst pripada grupaciji -uslov za život -detoksikacija)

Danas znamo mnogo o zeolitu a pogotovo o njegovo stvarnom efektu dejstvu na čovekovom organizmu ili bolje rečeno znamo šta je dovoljna mera pri upotrebi raznih zeolita zavisno od želje i cilja primene. (više o zeolitima na našem sajtu https://prirodaizdravlje.com/detoksikacija/ )

Upotreba Zeolita i glina bogatih sa SiO2 kroz vekove.

Gline koje sadrže Silicijum dioksid koriste se hiljadama godina. Od starog Egipta i Grčke pa do današnjih dana. Od najstarijih vremena su se ljudi lečili i ulepšavali uz pomoć gline i praha zeolita bogatih SiO2. Te mineralne gline su bile pune hidroskopnim aluminijum-silikatima koji mogu da upiju vodu i štetne jone.

Uloga gline koje sadrže silicijumdioksid u razvoju života na zemlji su opisali brojni autori kroz vekove i ti postulati su simulirani u eksperimentima kasnije. Ova naučna ideja se ogleda u učenju o stvaranju različitih religija (hrišćanstvo, islam).

“And the LORD God formed man of the clay* of the ground
and breathed into his nostrils the breath of life;
and man became a living soul”
[1. Moses, Genesis 2, 7 Old Testament].

*clay eng. glina. u našoj bibliji se navodi prah.

Glina kao lekovit i kozmetički materijal je bio poznat već u starom Egiptu, 3000 godina pne. Egipatska kraljica Nefertiti (njeno ime bukvalno prevedeno: Lepa Koja Dolazi) mi je rekla da održava svoju lepotu sa maskom izrađenom od gline. Ona je i prala kosu sa glinom, i farbala svoja usta sa crvenom glinom [39].

Nefertiti

U svojoj knjizi “Prirodna istorija”, Plinije Stariji [Gaius Plinius Secundus (23 AD – August 25, 79 AD)] piše o lekovitosti gline. On je takođe izveštava da su mrtvi balzamovani sa glinom, radi mumificiranja. Ovaj drevni izveštaj se slaže sa medijskim informacijama iz 2003, u kojoj se navodi da se u švajcarskim grobljima sa glinenim zemljištem, pokopana tela ne razlažu i da ostaju netaknuta čak i nakon 60 do 80 godina.

Takođe, iz drevnog Egipta potiču i prvi izveštaji o antibakterijskim svojstvima gline koja je pomagala da inficirane rane zarastaju brže i korišćene su kao “prirodna sterilizaciona materija” u umetnosti lečenja. Prema spisima iz svetog pisma se navodi da je Isus koristio glinu za lečenje, pa čak kao pomoć slepima da bi ponovo videli.

U antičkoj Grčkoj, glina koja je korištena nazivana Lekovita Zemlja. Posebno je za lečenje korišćena zemlja sa ostrva Limnos koja je bila toliko popularana da je jedno vremene imala vrednost kao i zlato.

Hipokrat (460-370. p.n.e) je davao mladim majkama Lekovitu Zemlju sa ostrva Samos u cilju “unutrašnjeg čišćenja”.

Klaudije Galenus (129-201. p.n.e), lični lekar rimskog cara Marka Aurelija je mešao zemlju, vodu ili vino i davao ove smeše za lečenje od trovanja, svežih rana, hemoroida, edema, proliva, i kožnih bolesti.

Avićena (Ibn Sin/Avicenna (980-1037 AD)) je detaljno opisao tretman sa sivo – belom glinom u knjizi Medicinski Kanon Vol. II (mišljenje koje je dominiralo vekovima kod lekara) za sledeće uslove: rane, čirevi, kožne bolesti, dijareja, problemi bešike, “Krvavi kašalj” i opekotine. On je takođe opisao da je bio u stanju da zaustavi krvarenje u toku porođaja. Za neke formulacije je mešao gline sa sirćetom. Očigledno, Avićena je već znao da SiO2 (silicijumska kiselina) najbolje funkcioniše u blago kiseloj sredini.

U Arabiji i centralnoj Aziji kockice od gline, umotane u orahovo lišće, i dalje se prodaju za žvakanje. Oni su efikasan za različite bolesti, pre svega kožnih oboljenja i poremećaja varenja.

O Adolfu G. fon Strumpelu (1853-1925) se govori da je on prekinuo izbijanje azijske kolere u istočnoj Pruskoj 1903. tretmanom te bolesti sa glinom.

U skorije vreme, Julije Stumpf je opisao lečenje dijareje, dezinterije, i azijske kolere sa Bolus Albom (bela glina).

I marinaski lekar fon Vilucki je opisao u časopisu Munchener Medizinische Vochenschrift (1914.) lečenje paratifusne groznice sa Bolus Alba glinom.

Tretman sa plavom glinom i montmorilionitom (sivo belom glinom) nastavlja da igra važnu ulogu u ruskoj popularnoj medicini, na primer, za lečenje osteoporoze i bola u mišićima.

Profilaktički tretmani kože sa montmorilonitom se koriste u kombinaciji sa saunom ili opštom negom. Pored toga što se povećvaju živost i tonus, ovi tretmani su poboljšavali i potenciju takođe [39, 33, 34]. Nekrassova [39] izveštava o skulptorima koji koriste glinu, koji po pravilu imaju dug i zdrav život. Ona takođe preporučuje da se deci daje glina da se igraju, da prave figurice, jer to može sa produženom upotrebom da dovede do jačanja imunog sistema (kako montmorilonit ulazi u krvotok kroz kožu). Prema njoj, ovaj način igre bi bio mnogo bolji za današnju alergoosetljivu decu nego komercijalno dostupne igračke od plastike i metala.

Saune i spa centri hotela sa 5 zvezdica u Berlinu imaju specijalnu ponudu maski za lice i telo tretmanom gline sa svih pet kontinenata.

Danas, gline koje sadrže silicijum kao što je glina bentonit i montmorilonit i dalje da se koriste u naturopatiji (koncept lečenja prirodnim putem), kao preventivna i osnovna terapija.

Pored toga, tokom proteklih 20 godina, u alternativnoj medicini klinoptilolit-zeolit koji je bogat silicijumom-dioksidom se pokazo kao svestran aktivni sastojak bez neželjenih efekata.

Danas na tržištu zeolita nema bolji, čistiji i jači nego što je naš zeolit iz detoxamin linije.