Većina ljudi u Srbiji, pa i drugde, nisu navikli da dožive uspeh jer im je to neko stalno govorio da ne mogu, nije to za njih a najmanje ih je podržao u odluci da krenu napred. Ovde su ljudi željni uspeha ali im niko nije rekao da mogu niti im je pomogao da uspeju.

Često nalilazimo na osobe koje su donele pravu odluku ali ih je u toj odluci omeo neko drugi iz njihovog okruženja. Osoba je izgubila snagu i hrabrost iako je bila na dobrom putu. Ljudi utiču na nas i mi utičemo na druge ljude oko nas iz okruženja. Isto je to svuda u svetu.

Kod nas je društvo na nižem stepenu razvoja u odnosu na ostatak naprednijih zemalja sveta pa mogu da kažem da je kod nas većina sa pogrešnim uverenjima i načinom razmišljanja o životu. To vidimo po brojkama obolelih od najtežih oboljenja. Ima veoma pametnih pojedinaca ali kao kolektiv još nismo mnogo pametni.

Kako krenuti onda napred i u napredak kada vas većina iz vašeg okruženja vuče nazad?

Ovo je pitanje života i opstanka. Odlučujte sami, nek vas vodi vaše srce i ako se kolebate dozvolite sebi smireno da se ponovo informišete po tom pitanju. Poslušajte druge ali na kraju poslušajte sebe, vaše želje i potrebe! Tada ste na dobrom putu i napravite vaš prvi korak.

Ponekad su naši najveći neprijatelji uspeha negativne emocije, srah od uspeha ili strah od neuspeha. Ovo može da se promeni ako zaista ovo razumete i želite! Mi se ovde radujemo tuđoj sreći dok je neko životno pravilo da se mnogi raduju tuđoj neseći. Uvek se pitam ko je izmislio ovo drugo loše pravilo? Naravno, to je samo pitanje nivoa svesti. Ako može on ili ona, onda mogu i ja a ako mogu ja onda možeš i ti. Onda možemo zajedno svi!

Većina veruje da ima bolje ali ne može da donese pravu odluku u skladu sa tim verovanjem a to je stvar zbog dubokog podsvesnog uverenja koje mnoge koči prilikom donošenja odluka. Zato je mnogima najlakše da ne naprežu mozak pa rade svaki dan isto, kuća posao-posao kuća. Najlakše je ne menjati ništa ali to ne ide u prilog zdravlju ili možda sticanju materijalnih dobara. Najteže se pokrenuti i napraviti prvi korak. Svi su drugi lakši.

Problem je kolektivnog verovanja u određene stvari i informacije koje se još prenose u nasleđe još tokm prenošenja gena sa majke na dete. Geni mogu da se menjaju pod uticajem sopstvene volje i svesti samo ako dovojno verujete da može. Problematična verovanja su duboko useđana u nas, kao i ona koja se stiču tokom života. Neko će reći sada – onda nema nade. Ima nade jer niko vam ne brani da počnete da verujete u lepše i bolje stvari i u bolju budućnost za sve nas. Dozvolite sebi da se uveravate u dobre stvari ma koliko vam to bilo teško išlo za početak. Čitanje i sakupljanje informacija kao i neki od dolazaka na određena druženja ili neko predavanje je veoma poželjno i korisno. Promena verovanja u nešto zastarelo i što više ne postoji a najmanje vredi za naš razvoj i napredak je upravo početak promene kolektivne svesti našeg naroda.

Ponavljajte dobre stvari koje izazivaju dobre emocije i stvarajte dobe navike. Kolektivna svest kod nas naravno da polako raste ali je još daleko ispod kolektivne sveti u svetu. Zato je i napredak ili razvoj u srbiji mali. Bez obzira na kolektiv vi uvek možete razvijati sebe bez traženja podrške i odobrenja okoline. Razvijajmo sebe jer ne možemo promeniti Srbiju. Srbija će se promeniti i kada se mi promenimo u većini.

PROMENITE SAMO ZA POČETAK VAŠ NAČIN RAZMIŠLJANJA!